BLOG
Prvi aparat za gašenje požara
Januar 03, 2020
Prvi aparat za gašenje požara o kojem postoje bilo kakvi zapisi patentirao je u Engleskoj 1723. godine Ambrose Godfrei, tada slavni hemičar. Sastojao se od tečnosti za gašenje požara koja je sadržavala prašinu baruta. Ona je bila povezana sa osiguračem koji kada se aktivira raspršuje rastvor.
Džordž Vilijam Manbi je izumeo prvi savremni aparat za gašenje požara, bakarni cilindar u kome je bilo tri litre vode, i koristio je kompresovani vazduh da isprazni vodu kroz usku cev koja bi mogla da bude usmerena prema požaru. Patentiran js 1813. godine i prvobitno nazvan Izgađivač. Manbijev aparat za gašenje požara je njegov najpoznatiji bezbednosni izum.
Aparat za gašenje sa ugljen-dioksidom (CO2) patentirala je kompanija Valter Kidde 1924. godine kao odgovor na zahtev Bell Telefona za električno neprovodljivom hemikalijom za gašenje požara u telefonskim centralama. Aparat se sastojao od visokog metalnog cilindra koji sadrži 3,4 kg CO2 sa ventilom na točkovima i pletenim mesingom, crevom pokrivenim sa pamukom, sa rogom nalik levku koji je služio kao mlaznica. Ugljen dioksid gasi vatru uglavnom potiskivanjem kiseonika. Nekad se mislilo da to deluje hlađenjem, mada je taj efekat na većini požara zanemariv.
Aparati za gašenje hemijskom penom (PH)
Septembar 15, 2019
Aparati PH se upotrebljavaju za gašenje požara klase B požara tečnih materija – benzina, ulja, benzola, alkohola, etera, boja, lakova, masti a takođe i požara klase A požara čvrstih materija, dok se ne smeju koristit za gašenje požara elektro uređaja pod naponom.
Spoljni sud aparata je urađen od čeličnog lima, cilindričnog oblika, zavarene konstrukcije i napunjen rastvorom vode i hemijskog praška B (soda bikarbona saponin). Unutrašnji cilindrični sud aparata izrađen je od bakarnog lima, nalazi se unutar spoljašnjeg suda i napunjen je rastvorom vode i hemijskog praška B (aluminijum sulfata).
Prilikom aktiviranja aparata rastvori praška B i K se mešaju stvarajući hemijsku reakciju pri čemu se oslobađa gas CO2, koji stvara pritisak u aparatu. U isto vreme se stvara hemijska pena, kao sredstvo za gašenje koju pritisak izbacuje kroz mlaznicu u obliku snažnog mlaza.
Aparati PH se moraju zaštiti na niskim temperaturama, pošto je temperatura smrzavanja njihovih punjenja 0C stepeni. Ispitivanje aparata PH vrše stručna lica. Ispitivanje obuhvata sledeće:
Kontrola mehaničke oštećenosti delova aparata. Svako oštećenje mora se na vreme otkloniti, dok se prilikom ponovnog punjena svi delovi aparata moraju oprati i očistiti, a svi protočni kanali proveriti da nisu zapušeni.
Ispitivanje aparata na vodeni pritisak. Ovo ispitivanje se vrši svake druge godine a ispitni pritisak je 15bara. Ovom prilikom se kontroliše i ventil sigurnosti.
Kontrola punjena aparata. Ona se vrši svakih 6 meseci, a po potrebi i ranije. Tom prilikom se uzimaju za probu rastvori praška K i B i prmešaju van aparata, kako bi se proverilo da li je došlo do neutralizacije rastvora. Rastvori su kvalitetni ako se prilikom navedene probe stvara postojana pena kao sredstvo za gašenje.
Uređaji, sprave i oprema za gašenje
Novembar 12, 2019
Od priručnih sredstava za gašenje mogu se koristiti:
- Tekstilni pokrivači
- Razni pokrivači od metala i drugog materijala podešenog za prekrivanje
- Zemlja, pesak i slične stvari
- Lopate, metlanice, čaklje
- Posude za donošenje vode i gašenje
Sva se ova sredstva mogu nabaviti bez naročitih investicija, mogu se vrlo brzo koristiti, a njihov učinak može biti vrlo delotvoran, ako se pravovremeno primene. Način delovanja zasniva se najčešće na ugušivanje vatre, sprečavanjem daljnjeg dodira stvari koja gori sa kiseonikom.
Sve rastresite stvari (pesak, zemlja...) imaju ograničeno područje delovanja samo kod razvijenih zapaljivih tečnosti, praškastih stvari koje gore na zemlji.
Ručni aparati za gašenje požara
Ručni aparati za gašenje požara služe za gašenje početnih požara. Svi ovi aparati su podešeni tako da se njima jednostavno rukuje. Izrađeni su od čeličnog lima, a valjkastog su oblika. Debljina im zavisi od pritiska na kome radi dotični aparat.
Ručni aparati za gašenje požara u zavisnosti od toga kako se dopremaju do mesta požara dele se na dve grupe:
- Ručni prenosni aparati
- Ručni prevozni aparati
Pod ručnim prenosnim aparatom za gašenje požara podrazumeva se aparat čija težina u napunjenom stanju nije veća od 200 N, izuzev aparata za gašenje vodom i vazdušnom penom tipa B (brentača) čija je težina u napunjenom stanju 250 N.
Pod ručnim prevoznim aparatom za gašenje požara podrazumeva se aparat snabdeven ručkom i tožovima za ( ručni ) prevoz čija težina u napunjenom stanju nije veća od 260 N.
Konstrukcija aparata može u potpunosti isključivati mogućnost povrede lica koja s njima rukuju, ili se nalaze u njihovoj blizini prilikom upotrebe i punjenja. Rezervoar i prirpadajuće armature svakog aparata treba ispitati na pritisak u trajanju od 3 minuta pri čemu se na aparatu ne smeju pojaviti propuštanja ili deformacije.
Ispitni pritisak rezerovara i pripadajuće armature treba da bude najmanje 1.3 puta veći od maksimalnog pritiska ( najveći radni pritisak ) na temperaturi od 20C stepeni.
Svaki aparat mora da ima ugrađen sigurnosni ventil. Od ovoga se mogu po odobrenju nadležnog inspektora izuzeti aparati čija sadržina rezervoara nije veća od 15 litara, a ispitni pritisak do 20 bara.
Pomoćni elementi koji služe za aktiviranje aparata (dugme, poluga, točak ventila), moraju biti plombirani kako bi se osigurala stalna kontrola ispravnosti aparata.
Aparat mora biti tako konstruisan da rukovanje njime bude jednostavno – da ga svako lice, posle čitanja kratkog upustva, može sigurno upotrebiti.
Vreme aktiviranja aparata (vreme koje protekne od dejstva na napravu za aktiviranje do početka izbacivanja mlaza), pri temperaturi od 20C stepeni, sme da iznosi najviše:
- 5 sekundi za ručne aparate
- 10 sekundi za prevozne aparate
Rezervoari aparata za gašenje požara moraju biti sa spoljašnje strane obojeni crvenom bojom. Sve unutrašnje površine delova izrađenih od materijala koji nisu otporni prema dejstvu sredstava za gašenje požara moraju biti zaštićeni na odgovarajući način.
Aparati moraju imati na rezervoaru ili nekom privarenom delu sledeće oznake:
- Utisnute
- Fabrički broj
- Godina izrade
- Ispisane bojom koja jasno odudara od crvene boje rezervoara:
- oznaka aparata (prema standardu aparata)
- vreme neprekidnog pražnjenja
- vrsta požara za čije je gašenje namenjen
- posebno upozorenje, kada se aparatom ne smeju gasiti požari na električnim instalacijama
- najveća vrednost napona električne instalacije do koje se aparat sme koristiti ( ako je odobrena njegova upotreba za gašenje požara ovih instalacija )
- temperaturno područje u kojem je aparat upotrebljiv
- naziv i adresa proizvođača, kao i zaštitni znak (ako ga ima)
- uputstvo za upotrebu u sažetoj i jasnoj formi, sa potrebnim slikama
Prema vrsti sredstava za gašenje požara kojim su aparati napunjeni dele se na sledeće tipove:
- aparati za gašenje sa hemijskom penom (PH)
- aparati za gašenje raspršenom vodom (V)
- aparati za gašenje vazdušnom penom (Pz)
- aparati za gašenje prahom (S)
- aparati za gašenje ugljendioksidom (CO2)
- aparati za gašenje halonom
- aparati za gašenje vodom i vazdušnom penom B (brentača)
Prah kao sredstvo za gašenje požara
Oktobar 23, 2019
Uporedo sa povećanim opasnostima od požara i razvojem industrije, javlja se i potreba za novim sredstvima za gašenje, jer sama voda nije mogla da posluži kao jedino efikasno sredstvo za gašenje. Isto tako, uvođenjem pene i CO2 gasa kao sredstva za gašenje nisu u potpunosti bili zadovoljeni svi uslovi gašenja.
Tako su mnogi zahtevi, koji ne mogu biti ispunjeni, ili su delimično ispunjeni pri gašenju vodom, penom ili CO2 gasom zadovoljeni upotrebom praha za gašenje kao što su:
- Mogućnost gašenja električnih uređaja pod naponom
- Potpuna neotrovnost i neškodljivost u odnosu na čoveka i materijale
- Otpornost prema smrzavanju i mogućnost gašenja i pri najnižim temperaturama
- Mogućnost gašenja skoro svih vrsta požara i velika moć gašenja (skoro trenutno eliminisanje plamena)
Ova sposobnost praha do sada nije objašnjena, premda postoji nekoliko teorija o tome. Teorija antikatalitičkog efekta je najbliža objašnjenju ovog fenomena, a to znači da se na površini zrnaca praha gase reakcioni lanci plamena i da je to razlog trenutnog dejstva gašenja.
U početku je upotreba praha bila ograničena samo na ručne aparate za gašenje. Posle rata razvojem protivpožarne tehnike, omogućeno je uvođenje većih količina paraha na vatrogasnim vozilima. U poslednje vreme uvode se i stabilna postrojenja za gašenje požara velikih kapaciteta i to sa automatskim aktiviranjem.
Vrste i sastav praha
Danas razlikujemo dve vrste praškova za gašenje:
- Prah na bazi natrijumkarbonata
- Prah drugih sastava
Praškovi drugačijih sastojaka uvedeni su u najnovije vreme kao posledica zahteva gašenja požara prahom tamo gde se javlja žar, odnosno za gašenje požara klase A. To su praškovi na bazi kalijumhidrogenkarbonata i drugih, ali oni još uvek nemaju veliku primenu u gašenju.
Međutim, mi koristimo naš domaći prah proizveden u fabrici sode u Lukavcu, koji nosi oznaku Lu1 i Lu2. Po svojim kvalitetima ovaj prah je sličan ostalim prahovima prizvedenim na bazi natrijumkarbonata, a po recepturi koji i ostali proizvođači koriste:
- Natrijum karnonata 97%
- Magnezijumstearat 1.5%
- Magnezijumkarbonata 1.0%
- Trikalcijumfosfata 0.5%
Osnovne osobine praha
Neotrovnost i neškodljivost: Suvi prah, ukoliko je pravilnog hemijskog sastava i tehnološki dobro obrađen, potpuno je neotrovan. Ispitivanje na životinjama i ljudima, čak i bez zaštite pluća i očiju, nisu pokazala nikakva nadraživanja, u gustom oblaku praha.
Pored bezopasnosti po živa bića, prah je neškodljiv i za materijale i objekte koji, pri gašenju, dođu u dodir sa prahom. Zahvaljujući ovoj osobini prah je našao veliku primenu kod požara u stambenim prostorijama, kancelarijama, muzejima, tekstilnoj industriji i kod svih onim uređaja i materijala kod kojih se može, posle čišćenja, materijal i uređaj ponovo upotrebiti.
Postojanost i dugotrajnost: Prah se može upotrebiti čak kada bi se i po nekoliko godina nalazio u telu aparata. On mora dobro isticati, i ne sme da se zgrudva u aparatu, ukoliko prah nije dobio vlagu. Ovu osobinu antihidroskopnosti lako je proveriti: količinu od dve supene kašike praha staviti u vodu i ostaviti dve nedelje pa kada se posle toga pažljivo iz vode izvadi, mora još uvek da ima jedno suvo jezgro.
Električna izolacija: Od praha, kao sredstvo za gašenje, tražila se osobina visoke izolacije od električne struje, kako bi lica koja gase požare uređaja jake struje bila zaštićena. To dalje znači da oblak praha, koji se mora stvorititi pri gašenju, ne sprovodi električni tok. Ispitivanja prenošenja struje visokog napona preko mlaza praha pokazala su veoma malu sprovodljivost, koja je toliko mala da ne predstavlja opasnost za lica koja vrše gašenje.
Kolika se veličina napona struje može gasiti određenim prahom mora biti ispitana i deklarisana od strane proizvođača. Teoretski, pri raznim mogućnostima gašenja, može se pojaviti tok struje kao kod gašenja mokrih izolatora, transformatora u slobodnom prostoru. U jezgru požara pšrah može da se zapeče i na taj način da omogući sprovodljivost toka električne struje.
Prema tome, može se zaključiti da se preko oblaka praha ne može stvoriti električni tok, ali pod uslovom da pri tom nije prisutan plamen. Ukoliko je istovremeno prisutan plamen, uslovi se menjaju. Za ovaj slučaj još nisu data objašnjenja i ne raspolaže se potrebnim rezultatima i mernim veličinama.
Vrste požara koji se gase prahom
Za gašenje požara kod nas se koriste sledeće vrste praha:
- BCE prah
- ABCE prah
- ABCD prah
BCE prah je podesno sredstvo za gašenje požara klase B i C a ograničeno podeso sredstvo za gašenje klase E.
ABCE prah je podesno sredstvo za gašenje požara klase A, B i C a ograničeno podesno sredstvo za gašenje klase E.
ABCD prah je podesno sredstvo za gašenje požara klase A, B, C i D (požari zapaljivih metala aluminijum, magnezijum i njihove legure, natrijum, kalijum i dr.) a ograničeno podesno sredstvo za gašenje klase E.
Princip delovanja pri gašenju požara prahom
Mehanizam gašenja prahom je kompleksan postupak i ima nekoliko efekata, koji ni dosad nisu u potpunosti ispitani. Ranije se gašenje prahom pripisivalo uglavnom efektu zagušivanja i hlađenja. Smatralo se da dolazi zbog produkata raspadanja na temperaturi, po formuli:
2NaHCO3 = Na2CO3 + H2O + CO2
Što znači da se oslobađa vodena para i gas CO2. Tako bi se od 10kp praha izdvojilo 2.7 kp CO2 i 1.1 kp vodene pare. Ali to se u suštini i ne dobija, jer se raspada samo mala količina praha. Zagušujuće dejstvo, koje se javlja zato što oblak praha smanjuje udeo kiseonika u vazduhu, nije od veliog značaja.
Za sposobnost gašenja prahom od odlučujućeg uticcaja je veličina zrna i turbulentno kretanje praha. Kada se prečnik zrna smanjio od 400 mikrona na 40, povećala se sposobnost gašenja za 4 puta. Dalje smanjenje veličine zrna nije dovodilo do povećanja sposobnosti gašenja.
Sasvim fina smanjiće sposobnosti gašenja. Pri bacanju na požar, najveći uticaj ima turbulentno kretanje praha. Uzburkani prah i stvoreni slojevi na jednom požarnom objektu prouzrokuje brzo izjednačavanje temperature i brzo odvođenje velike količine toplote na hladniju okolinu periferije požara.
Pored ovog odvođenja toplote, postoji i prekidanje reakcije sagorevanja. To nastaje zato što zrna prašine, kao strana tela u plamenu, prekidaju mehanizam gorenja. Učesnici u reakciji, u dodiru sa zrnima praha, gube deo svoje energije aktiviranja,što dovodi do prekida reakcije.
Zrno praha deluje kao granični zid, slično kao što kamena prašina zaustavlja eksploziju gasova u rudniku. To znači da se napovršini zrna praha gase reakcioni lanci i ovaj efekat gašenja naziva se – antikatalitičkim efektom. Pri ovim pojavama za gašenje i različitih materijala koji gore.
Aktiviranje praha
Da bi se moglo ostvariti uspešno potiskivanje praha uslov je da se stvori određena smeša praha i pogonskog gasa.
Da bi se prah izbacio iz posude u dovoljnoj količini u jedinici vremena i na dovoljno rastojanje, upotrebljava se pogonski gas koji će izvršiti ovu funkciju. Pogonski gas je ugljendioksid, azot ili vazduh.
Koji će se od pogonskih gasova CO2 ili azot, koristiti u pojedinim aparatima i uređajima za gašenje prahom zavisi od zahteva i uslova eksploatacije. Kod CO2 veoma brzo raste pritisak sa temperaturom, što uslovljava toplotnu izolaciju boca CO2.
Dok je ova osobina CO2 gasa nepoželjna, njegova prednost sadržana je u njegovom energetskom potencijalu. S druge strane, kod azota pritisak povremeno i polako raste sa temperaturom. To je njegova prednost kod ekspolatacije aparata pri većim temperaturama. Međutim, energetski potencijal azota, za istu količinu i pritisak, manji je od energetskog potencijala CO2 gasa.